Šta je mandala?

Reč mandala potiče iz sanskrita i znači krug ili sveti centar. U brojnim duhovnim tradicijama mandala simbolizuje celovitost, jedinstvo i međupovezanost svega – unutrašnjeg i spoljašnjeg, mikro- i makrokozmičkog. Mandala je geometrijski raspoređena slika koja počinje od centra i širi se u spoljašnje forme, često u krugovima i simetričnim obrascima. Ta struktura nije samo dekorativna: ona je simbol harmonije i uređenosti sveta koji se može tumačiti i kao mapa sopstvenog unutrašnjeg stanja.

 Simbolika mandala

U srcu mandale je centar – polazna tačka iz koje se razvija sve drugo. U simbolici on predstavlja put ka izvoru, jedinstvu i fokusu. Svaki dodatni element oko nje može imati svoje značenje, ali princip ostaje isti: harmonija, red i povezanost svih delova sa centrom.

Krug simbolizuje celinu i beskonačnost, jer nema početka ni kraja. Simetrija i geometrijski odnosi reflektuju harmoniju prisutnu u prirodnim obrascima – od cvetova i galaksija do ritma disanja i ciklusa života. 

Mandalama se pridaju i psihološka značenja. Švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung je smatrao mandalu arhetipskim simbolom celovitosti i psihe. U njegovoj praksi, crtanje mandala pomoglo je ljudima da uspostave unutrašnji red, smanje anksioznost i dublje se povežu sa sobom. 

Mandala u meditaciji i ličnoj praksi

U mnogim tradicijama mandala se koristi kao alat za meditaciju i introspekciju. Kada pažnja ostane na mandali – bilo da se posmatra ili stvara – um se usmerava i fokusira. To može pomoći da se dostigne stanje smirenosti, bistrine i dubljeg prisustva u trenutku. U savremenom svetu, mandale se koriste i kao deo svakodnevnih duhovnih vežbi i terapijskih pristupa. Njihovo posmatranje ili izrada može biti sredstvo za samorefleksiju, smanjenje stresa i uspostavljanje unutrašnje ravnoteže. 

Mandala predstavlja:

• Geometrijski izraz jedinstva i celovitosti
  
  

• Vizualnu mapu unutrašnjih i kosmičkih odnosa
  
  

• Meditativni fokus za koncentraciju i tišinu
  
  

• Simbol prolaznosti i transformacije u tradicionalnim praksama
  
  

• put ka dubljem razumevanju sebe i sveta.

Mandala nije samo lepa slika – ona je simbolika koja kroz formu, ritam i odnos sa centrom nosi tragove viših značenja i mogućnost za unutrašnju refleksiju, kako u istorijskim duhovnim tradicijama, tako i u savremenoj praksi. 

Kako nastaje jedna mandala?

Proces nastanka moje mandale nikada ne počinje planom. Nemam unapred određenu šemu niti tačnu ideju kako će izgledati na kraju. Odredim centar, nacrtam krugove i od tog trenutka rad preuzima svoj tok.

Uvek krećem iz centra. To je tačka iz koje se sve dalje razvija. Šta će se pojaviti oko nje – ne znam unapred. Oblik se gradi intuitivno, u hodu, osluškujući ritam rada i osećaj u trenutku. Upravo ta neizvesnost je deo procesa koji mi je važan, jer svaka mandala na taj način ostaje jedinstvena.

Radim isključivo tehnikom tačkanja. Svaka tačka zahteva punu koncentraciju i fokus. Kako proces odmiče, ritam se usporava, pažnja se prirodno sužava na ono što se dešava pod rukom. U tom stanju vreme izgubi značaj, a ceo proces postaje vrlo tih i precizan. Zato nikada ne žurim.

Pre početka rada uvek postavljam nameru. To je deo procesa koji se ne vidi, ali je prisutan od prvog trenutka. Tokom rada slušam frekvenciju od 963 Hz, jer mi pomaže da uđem u stanje duboke usmerenosti i da ceo proces ostane stabilan i miran.

Ručni rad nosi posebnu energiju. Svaka tačka je svesno postavljena, bez automatizma. Kada se kasnije nađe u prostoru, ona ne deluje samo kao vizuelni element, već kao stabilna tačka koja nosi trag tog procesa.

Mandale koje radim nastaju upravo na ovaj način – intuitivno, sporo i sa potpunom pažnjom, od centra ka spolja, bez unapred poznatog kraja